ForzaLjoZe je napisao/la: ↑

pet jun 08, 2018 12:24 pm

Dragi sine,

još se nisi ni rodio, želim da ti pišem. Pokušat ću biti pametan, smanjiti ushit i fantazije...
Možda ćeš nekada u budućnosti tragati bespućima interneta o svom ocu i pronaći ovaj komentar, ovu poruku u boci.

Biti ćeš odrasla osoba, možda imati svoju djecu, a možda se ti i ja nikada ne stignemo ispričati u životu kako treba, ti u svom odrastanju, ja u svojim godinama, onako kako bi to otac i sin trebali. Možda nekad neću imati vremena, možda me nećeš ozbiljno shvatati, da će trebati da prođe vremena da za života neke stvari sebi objasniš.
Pa neka ti ovo par riječi kao uspomena od oca. Jer sine, puno me ljudi pita zašto Željo, a ja im to ne mogu objasniti i evo pokušavam tebi. Ako tebi ne uspijem objasniti, niko ti drugi neće.

Nemoj svojoj majci nikad reći da je, u jutro kada su Željini juniori igrali protiv Atletica, meni saopštila vijest da te čekamo. Trčao sam od radosti. Onda su nekad kasnije popodne plavi momci poveli, pa sam počeo i letjeti.
Nemoj, nikad majka neće shvatiti to da neko može posrećiti jednako rođenje prvog djeteta i upad lopte u mrežu.

Jasno ti je da je odavno u mom životu sve sa Željom prestalo biti obično.

Ti dok se rodiš i odrasteš, imat ćeš samo u tragovima mogućnost osjetiti veličinu jednog Ivana Osima i značaj ovog malog Kluba velikog srca i plemenite duše.
Želim ti sine da rat doživiš koliko samo o njemu da znaš iz knjiga, pa da pročitaš nešto i o spaljenom stadionu i kukavički ubijenom Đildi.
Do tada ćeš se već ponositi Edinom Džekom.
I nadam se doživiti puno slavnije dane u Evropi od svog dede, da ti Videoton ne izaziva tada skoro nestalu gorčinu davne, skoro zaboravljene slave.

Kupit ću ti dres, šal i člansku kada se rodiš, jer su to meni kupovali moj dedo i otac.

He, pazi starog! Nisi se ni rodio, nisam te ni ko trofej ove sezone podigao, ovaj tvoj brže nego misliš matori što godine zove sezone, a već te planiram na stadion voditi.

Samo kada kročiš na Grbavicu, neke stvari te u životu mogu naučiti. Da se odmori planiraju kako Klub igra i što tvoji vršnjaci prije nas idu na Jadran, da su vikendi na stadionu i pred TV-om sveti trenuci kada stane vrijeme.
Nemoj se na Želju ljutiti kada mu ne ide, niti padati u delirij kada mu krene. Lako ćeš se razočarati. Vidjet ćeš da te za života nećemo izdati samo tvoja majka i ja i Željo.
Oko sebe ćeš vidjeti mnogo razočaranih i sretnih lica. Zapamti da će sva ona otići, a ovaj Klub ostati.
Potrudit će se stari da imaš sve u životu. Hoće, obećava ti. Možda ćeš imati više ili manje od svojih vršnjaka, ali oni ti svi moraju isti biti. Ti si potomak kantičara. Živjeli su naši preci mnogo teško da bi mi to protratili. To što neko danas ima težak ili lagodan život, prije je zasluga sreće nego znanja, ali sine uči! Ako imaš znanje, niko ne ta patosu života ne može oboriti.
Budi strpljiv, budi ponosit. Biće ih puno koji će te odvraćati, a ti se ne svađaj i samo šuti. Jer tvojih pet minuta će sigurno doći, a i Željinih. Prošlost te to uči. Uvijek čekaj to sunce koje će se na nebu pojaviti.
I ne budi curica da nosiš na sebi šta od crvenih krpa. Sve ih svojoj sestri proslijedi.

Samo i ako postaneš dedo, pa budeš na Grbavici, znat ćemo da smo Željo, ti i ja uspjeli.

I da smo u odgoju skupa uspjeli. Ako sve ovo shvataš, nećeš u životu puno pogriješiti.

Sine, puno je vozova prošlo prugom nepovratno. Puno je na peronu Želje ispraćeno prijatelja. Neki su otišli da se vrate, neki se nikada nisu vratili. Jednog dana poći će i stari. . Bilo je suza i smijeha, uspona i padova. Sretan sam što mi Bog dade ovo srce spremno da ga raduju momenti u Dolini. Kako li je onima što voljene klubove ispratiše za života samo ispred televizora?

Otići ću s jakim uspomenama. Od njih se živi, zar ne?

(Posvećeno Edinu, juni 2018)

ForzaLjoZe je napisao/la: ↑

pet jun 08, 2018 12:24 pm

Dragi sine,

još se nisi ni rodio, želim da ti pišem. Pokušat ću biti pametan, smanjiti ushit i fantazije...
Možda ćeš nekada u budućnosti tragati bespućima interneta o svom ocu i pronaći ovaj komentar, ovu poruku u boci.

Biti ćeš odrasla osoba, možda imati svoju djecu, a možda se ti i ja nikada ne stignemo ispričati u životu kako treba, ti u svom odrastanju, ja u svojim godinama, onako kako bi to otac i sin trebali. Možda nekad neću imati vremena, možda me nećeš ozbiljno shvatati, da će trebati da prođe vremena da za života neke stvari sebi objasniš.
Pa neka ti ovo par riječi kao uspomena od oca. Jer sine, puno me ljudi pita zašto Željo, a ja im to ne mogu objasniti i evo pokušavam tebi. Ako tebi ne uspijem objasniti, niko ti drugi neće.

Nemoj svojoj majci nikad reći da je, u jutro kada su Željini juniori igrali protiv Atletica, meni saopštila vijest da te čekamo. Trčao sam od radosti. Onda su nekad kasnije popodne plavi momci poveli, pa sam počeo i letjeti.
Nemoj, nikad majka neće shvatiti to da neko može posrećiti jednako rođenje prvog djeteta i upad lopte u mrežu.

Jasno ti je da je odavno u mom životu sve sa Željom prestalo biti obično.

Ti dok se rodiš i odrasteš, imat ćeš samo u tragovima mogućnost osjetiti veličinu jednog Ivana Osima i značaj ovog malog Kluba velikog srca i plemenite duše.
Želim ti sine da rat doživiš koliko samo o njemu da znaš iz knjiga, pa da pročitaš nešto i o spaljenom stadionu i kukavički ubijenom Đildi.
Do tada ćeš se već ponositi Edinom Džekom.
I nadam se doživiti puno slavnije dane u Evropi od svog dede, da ti Videoton ne izaziva tada skoro nestalu gorčinu davne, skoro zaboravljene slave.

Kupit ću ti dres, šal i člansku kada se rodiš, jer su to meni kupovali moj dedo i otac.

He, pazi starog! Nisi se ni rodio, nisam te ni ko trofej ove sezone podigao, ovaj tvoj brže nego misliš matori što godine zove sezone, a već te planiram na stadion voditi.

Samo kada kročiš na Grbavicu, neke stvari te u životu mogu naučiti. Da se odmori planiraju kako Klub igra i što tvoji vršnjaci prije nas idu na Jadran, da su vikendi na stadionu i pred TV-om sveti trenuci kada stane vrijeme.
Nemoj se na Želju ljutiti kada mu ne ide, niti padati u delirij kada mu krene. Lako ćeš se razočarati. Vidjet ćeš da te za života nećemo izdati samo tvoja majka i ja i Željo.
Oko sebe ćeš vidjeti mnogo razočaranih i sretnih lica. Zapamti da će sva ona otići, a ovaj Klub ostati.
Potrudit će se stari da imaš sve u životu. Hoće, obećava ti. Možda ćeš imati više ili manje od svojih vršnjaka, ali oni ti svi moraju isti biti. Ti si potomak kantičara. Živjeli su naši preci mnogo teško da bi mi to protratili. To što neko danas ima težak ili lagodan život, prije je zasluga sreće nego znanja, ali sine uči! Ako imaš znanje, niko ne ta patosu života ne može oboriti.
Budi strpljiv, budi ponosit. Biće ih puno koji će te odvraćati, a ti se ne svađaj i samo šuti. Jer tvojih pet minuta će sigurno doći, a i Željinih. Prošlost te to uči. Uvijek čekaj to sunce koje će se na nebu pojaviti.
I ne budi curica da nosiš na sebi šta od crvenih krpa. Sve ih svojoj sestri proslijedi.

Samo i ako postaneš dedo, pa budeš na Grbavici, znat ćemo da smo Željo, ti i ja uspjeli.

I da smo u odgoju skupa uspjeli. Ako sve ovo shvataš, nećeš u životu puno pogriješiti.

Sine, puno je vozova prošlo prugom nepovratno. Puno je na peronu Želje ispraćeno prijatelja. Neki su otišli da se vrate, neki se nikada nisu vratili. Jednog dana poći će i stari. . Bilo je suza i smijeha, uspona i padova. Sretan sam što mi Bog dade ovo srce spremno da ga raduju momenti u Dolini. Kako li je onima što voljene klubove ispratiše za života samo ispred televizora?

Otići ću s jakim uspomenama. Od njih se živi, zar ne?

(Posvećeno Edinu, juni 2018)

storm_raider je napisao/la: ↑

pet jun 08, 2018 12:11 pm

Premier je napisao/la: ↑

pet jun 08, 2018 11:54 am

Nevjerovatno je razmisljanje pojedinih da je Adzem trebao ostati.Jos ona utakmica protiv Viteza je sve pokazala, a da ne govorim za Mostar i Siroki kuci.On nit ima autoriteta, nit znanja.Samo stoji uz liniju prekrstenih ruku i to je to.Njegove izmjene, taktike, i sve drugo su bile na nivou druge lige.Titula se morala osvojiti jer su se imali svi uslovi za to, a to sto je nase izmjene znala i ptica na grani a kamo li protivnicki trener to je druga stvar.Pa sjetite se Metalurga, pa onda 2x Zrinja.Ne moze bit sve do igraca nikako..

Ne mislim da je trebao ostati, ali toliko degradirati nekoga mi nikada nece biti jasno. Nijedna nacija nema vise Ivica Osima, Ribara, ili Amara na tribinama, kao mi. Je li to sto je osvojio Kup plod 'neznanja', kao sto si napisao, ili cemo biti bezobrazni pa pripisati to 'sreci'? Je li to sto smo drugi na kraju bili, a prvi na polusezoni, isto zbog 'neznanja'. Adzem, ako igdje je imao 'neznanja', to je da se nosi sa pojedincima, i to je to. Znam da si novi na forumu, ali necemo ovdje dozvoliti takvo degradiranje nekoga ko je osvojio Kup. Opet, mislim da se pogubio na kraju, nije bio dovoljno mentalno stabilan, kako hocete, ali etiketirati ga kao 'neznalicu', to je van svake pameti. Iznova, svaki dan, iz sjaja do ocaja, i nazad, u minutama. Manite se tog mentaliteta vise i tih navika.

Ajzea je napisao/la: ↑

pet jun 08, 2018 12:31 pm

Naravno da ce se spominjati legenda kluba koja nas je, takodjer, ucinila najtrofejnijim klubom. Sinonim za uspjeh..
Ja ne znam sta tu nije jasno? Sasvim je normalno da navijaci MU spominju Fergusona.

Vasa je bruka, tj. pojedinaca, sto ste dopustili sebi da vas neko ubijedi da je on ukrao novac od Bekrica, kupovao titule (time se i po klubu urinirate), da je za sobom ostavio dugove.

jovanmaksimovic je napisao/la: ↑

pet jun 08, 2018 12:39 pm

gotivim amara vise nego bilo koga na svijetu, ali neka on i miske spuste svoj ego i rijese dileme... necu ni da razmisljam koliko bi trofeja poosvajali sa ovim tandemom... to bilo bilo kao nekad dominacije glasgow rangersa krajem 80ih godina

Pompey je napisao/la:Senijad Ibricic... to je ta Slobina desetka @Leone.
Jesi li jos uvijek za Slobinu desetku

ForzaLjoZe je napisao/la: ↑

pet jun 08, 2018 12:24 pm

Dragi sine,

još se nisi ni rodio, želim da ti pišem. Pokušat ću biti pametan, smanjiti ushit i fantazije...
Možda ćeš nekada u budućnosti tragati bespućima interneta o svom ocu i pronaći ovaj komentar, ovu poruku u boci.

Biti ćeš odrasla osoba, možda imati svoju djecu, a možda se ti i ja nikada ne stignemo ispričati u životu kako treba, ti u svom odrastanju, ja u svojim godinama, onako kako bi to otac i sin trebali. Možda nekad neću imati vremena, možda me nećeš ozbiljno shvatati, da će trebati da prođe vremena da za života neke stvari sebi objasniš.
Pa neka ti ovo par riječi kao uspomena od oca. Jer sine, puno me ljudi pita zašto Željo, a ja im to ne mogu objasniti i evo pokušavam tebi. Ako tebi ne uspijem objasniti, niko ti drugi neće.

Nemoj svojoj majci nikad reći da je, u jutro kada su Željini juniori igrali protiv Atletica, meni saopštila vijest da te čekamo. Trčao sam od radosti. Onda su nekad kasnije popodne plavi momci poveli, pa sam počeo i letjeti.
Nemoj, nikad majka neće shvatiti to da neko može posrećiti jednako rođenje prvog djeteta i upad lopte u mrežu.

Jasno ti je da je odavno u mom životu sve sa Željom prestalo biti obično.

Ti dok se rodiš i odrasteš, imat ćeš samo u tragovima mogućnost osjetiti veličinu jednog Ivana Osima i značaj ovog malog Kluba velikog srca i plemenite duše.
Želim ti sine da rat doživiš koliko samo o njemu da znaš iz knjiga, pa da pročitaš nešto i o spaljenom stadionu i kukavički ubijenom Đildi.
Do tada ćeš se već ponositi Edinom Džekom.
I nadam se doživiti puno slavnije dane u Evropi od svog dede, da ti Videoton ne izaziva tada skoro nestalu gorčinu davne, skoro zaboravljene slave.

Kupit ću ti dres, šal i člansku kada se rodiš, jer su to meni kupovali moj dedo i otac.

He, pazi starog! Nisi se ni rodio, nisam te ni ko trofej ove sezone podigao, ovaj tvoj brže nego misliš matori što godine zove sezone, a već te planiram na stadion voditi.

Samo kada kročiš na Grbavicu, neke stvari te u životu mogu naučiti. Da se odmori planiraju kako Klub igra i što tvoji vršnjaci prije nas idu na Jadran, da su vikendi na stadionu i pred TV-om sveti trenuci kada stane vrijeme.
Nemoj se na Želju ljutiti kada mu ne ide, niti padati u delirij kada mu krene. Lako ćeš se razočarati. Vidjet ćeš da te za života nećemo izdati samo tvoja majka i ja i Željo.
Oko sebe ćeš vidjeti mnogo razočaranih i sretnih lica. Zapamti da će sva ona otići, a ovaj Klub ostati.
Potrudit će se stari da imaš sve u životu. Hoće, obećava ti. Možda ćeš imati više ili manje od svojih vršnjaka, ali oni ti svi moraju isti biti. Ti si potomak kantičara. Živjeli su naši preci mnogo teško da bi mi to protratili. To što neko danas ima težak ili lagodan život, prije je zasluga sreće nego znanja, ali sine uči! Ako imaš znanje, niko ne ta patosu života ne može oboriti.
Budi strpljiv, budi ponosit. Biće ih puno koji će te odvraćati, a ti se ne svađaj i samo šuti. Jer tvojih pet minuta će sigurno doći, a i Željinih. Prošlost te to uči. Uvijek čekaj to sunce koje će se na nebu pojaviti.
I ne budi curica da nosiš na sebi šta od crvenih krpa. Sve ih svojoj sestri proslijedi.

Samo i ako postaneš dedo, pa budeš na Grbavici, znat ćemo da smo Željo, ti i ja uspjeli.

I da smo u odgoju skupa uspjeli. Ako sve ovo shvataš, nećeš u životu puno pogriješiti.

Sine, puno je vozova prošlo prugom nepovratno. Puno je na peronu Želje ispraćeno prijatelja. Neki su otišli da se vrate, neki se nikada nisu vratili. Jednog dana poći će i stari. . Bilo je suza i smijeha, uspona i padova. Sretan sam što mi Bog dade ovo srce spremno da ga raduju momenti u Dolini. Kako li je onima što voljene klubove ispratiše za života samo ispred televizora?

Otići ću s jakim uspomenama. Od njih se živi, zar ne?

(Posvećeno Edinu, juni 2018)